Zdrava ishrana - Mrsavljenje

Zdrava ishrana je bez sumnje najvažniji faktor koji  najviše utiče na naše zdravlje jer se unos hrane stalno ponavlja tokom celeog života, i postoji izreka koja kaže da je 90% bolesti,  osim nesrećnih slučajeva i infekcija, direktno povezana sa načinom ishrane.
Ishrana zavisi od slobodne volje pojedinca (za razliku od procesa varenja koji je nesvestan čin) zato je potrebna jaka volja i istrajnost da bi se stare loše navike koje su duboko ukorenjene i snažne promenile.
Namernice koje se ne bi trebale nalaziti na vašem svakodnevnom jelovniku su rafinisana so, rafinisani šećer, rafinisano brašno, rafinisana ulja, margarin, hladna voda, gazirana pića, kafa, bilo koji drugi rafinisani ugljenihidrati. Primetili ste da smo  često upotrebljavali izraz rafiniranje i očigledno da ga je potrebno zaobilaziti. Rahinisanje namernica ugrubo rečeno predstavlja proces gde se industrijskim putem namernica obrađuje, prečišćava i gde joj se dodaju razni aditivi kako bi bila komercijalno isplatljivija. Naš organizam nije evolutivno prilagođen za konzumaciju ovakvih namernica i nije ni čudo što izazivaju dugačak niz neželjenih dejstava. A nećemo ni da pominjemo moralnu odgovornost velikih kompanija kojima je svoj profit isključivo najbitniji tako da plasiranje ovih namernica danas ima status epidemije. Skoro da ne postoji proizvod koji ne sadrži određenu količinu ovih supstanci.

Higijena

Higijena podrazumeva odsustvo patogena koji izazivaju infektivne bolesti kao što su salamoneloza koju izaziva bakterija tipa salmonele. Botulizam izaziva mikro organizam clostridium botulinim, trovanje konzervisanom pokvarenom hranom. Leti hrana može biti zaražena stafilokokama....
Danas tačno znamo šta uzrokuje trovanja i kako da ih izbegnemo, ali ipak se neki slučajevi trovanja dešavaju. Higijenska ispravnost namirnica je važna ali ne i dovoljna da bi ishrana bila kvalitetna.

Kalorije

Ranije se najviše vodilo računa o ukupnom dnevnom unosu kalorija. Smatralo se da je ishrana adekvatna ako obezbeđuje dovoljno kalorija, danas se pouzdano zna da višak kalorija donosi razne probleme. Pravilan način ishrane se ne meri ukupno unesenim  kalorijama već je izbor namirnica mnogo važniji.  Bitan je kvalitet ishrane, a ne kvantitet.
Premer: rafinisani ugljeni hidrati (belo brašno, beli pirinač, beli šećer...) sadrže isto kalorija kao brašno od celog zrna, integralni pirinač... Razlika je u tome što prva grupa namirnica sadrži samo kalorije bez ikakve hranljive vrednosti.

Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati se još zovu i glicidi, oni su osnovni izvor energije za sve potrebe organizma i brzo se konvertuju u energiju, sastavljeni su od ugljenika, vodonika i kiseonika. Ugljeni hidrati se dele na tri grupe prema velicini svojih molekula: monosaharidi, disaharidi  i polisaharidi.
Monosaharidi i disaharidi  su šećeri.
Monosaharide organizam moze brzo da usvoji. Monosaharidi u prirodi  su glikoza (dekstroza) i fruktoza (levuloza). Nalaze se u  svežem voću i medu…
Disaharidi, da bi ih organizam usvojio, moraju se procesom  varenja pomoću enzima razložiti na dva osnovna molekula.
Najcesci disaharidi su:
- Saharoza /šećerna trska  (nalazi se u repi, banani, i drugom voću)
- Maltoza (nalazi se u žitaricama i ječmenom sladu) 
- Laktoza (nalazi se u mleku)


Proteini

Opšte je prisutno mišljene da pravilna ishrana mora sadržati veliku količinu proteina (mesa). Pre dvadesetak godina ljudima se preporučivalo 1 gram ili vise  po kg tezine, sportistima 2g i vise po kg težine, danas se pouzdano zna da prevelika količina proteina (mesa) utiče na reumtska oboljena, osteoporozu, povisenu mokraćnu kiselinu, a kod sportista umanjuje performanse.
Dakle kvalitet ishrane ne zavisi od količine unosa proteina (mesa)  već od raznovrsne upotrebe namirnica

Kako se vare i koriste proteini?

Kad dospe u želudac na protein deluje pepsin, enzim koji kida veze između aminokiselina, nakon toga u tankom crevu tripsin i drugi enzimi koji se luče u pankreasu završavaju odvajanje svih aminokiselina. Slobodne aminokiseline se usvajaju u tankom crevu i prelaze u krvotok ćelije jetre, potom se ponovo spajaju  aminokiseline da bi izgradile proteine koji su potrebni organizmu. Višak aminokiselina se metabolizuje ili pretvara u mast ili glikozu.
 
Iskustva nasih korisnika
Jasna Pavlovic
23.12.2014 13:09
Sliming studio Popovic pronasla sam na internetu i odlazim tamo oko mesec i po. Pre nekoliko meseci prestala sam da pusim i to se na zalost odrazilo na dobijanje viska kilograma.Pri prvom odlasku uradili su mi magnetno kvantnu analizu, odredili plan ishrane...
Violeta
19.01.2015 16:42
Za Sliming studio Popovic sam cula jos pre 3 godine od koleginice. I 3 godine pokusavam da dodjem , ali me uvek nesto spracavalo (trudnoca, mala beba,grcevi, zubici, prehlada...) Konacno krenula sam sa programom krajem novembra i jako sam zadovoljna., Moj problem ...
Dragica
20.01.2015 16:52
Reklamu Sliming studija Popovic sam pronasla u casopisu Lepota i zdravlje pre 2 godine. Na prvi pogled mi se svidelo program koji je kompletan: kombinacija kavitacije sa treninzima na Power Plate.Ranije sam dosta citala o kavitaciji i znam da mora da se kombinuje...
Contact Us
Email
Let's Be Friends
Call us!
Address
slimingstudio@yahoo.com
Follow us on facebook and lets be friends
Phone: 0628521010
Udbinska 28
Beograd Banovo Brdo
Ime
Email
Poruka- Iskustva
Telefon
Posalji

Sta je  protein?

Opšte je prisutno mišljene da pravilna ishrana mora sadržati veliku količinu proteina (mesa). Pre dvadesetak godina ljudima se preporučivalo 1 gram ili vise  po kg tezine, sportistima 2g i vise po kg težine, danas se pouzdano zna da prevelika količina proteina (mesa) utiče na reumtska oboljena, osteoporozu, povisenu mokraćnu kiselinu, a kod sportista umanjuje performanse.
Dakle kvalitet ishrane ne zavisi od količine unosa proteina (mesa)  već od raznovrsne upotrebe namirnica

Proteini i fizicka aktivnost (trening)

Pojačana fizička aktivnost ne izaziva pojačanu potrebu za proteinima, iako zvuči paradoksalno to je naučno dokazano na mnogim ispitivanjima koja su vršena na atletičarima. Iako i danas veliki broj trenera preporučuje sportistima da uzimaju povećanu količinu proteina, sportistima je zapravo potrebno vise složenih ugljenih hidrata (integralne žitarice). Samo  bodi bilderi (nije preporučljivo za zdravlje) imaju potebu i korist od pojačanog unosa proteina.
Biljni izvor proteina na 100gr namirnice: soja 38 gr, suncokret 27gr, sočivo 24gr, badem 18,3gr, kikiriki 16,5gr, psenica 13gr…
Zivotinjski izvor proteina na 100gr namirnice : tunjevina 21gr, piletina 20gr, teletina 20gr ,svinjetina 19gr, jagnjetina 19gr….